Bibliographie sélective OHADA

The article examines whether and how the 1980 UN Conven tion on Contracts for the International Sale of Goods (CISG) remains fit for purpose in an economy reshaped by digitalization. The paper maps the core CISG institutes, particularly the scope and formation (Articles 1, 14–24), parties’ rights and duties, and final provisions, in light of contemporary practices such as: electronic contracting, platform based commerce, and smart-contract workflows. Particular attention is given to electronic communications and signatures (Articles 8, 11, 13), notices (Articles 22, 27), and the evidentiary use of digital records, highlighting practical issues of authenticity, integrity, and burden of proof. The paper also addresses jurisdiction and choice-of-law ques tions arising from cross-border digital sales, including the interaction of Article 1(1)(a) and (b) with party autonomy and forum selection. In comparative perspective, the analysis situates the CISG alongside the UNCITRAL Model Law framework, the UNIDROIT Principles, and EU initiatives on digital content, showing areas of convergence and persis tent gaps. Looking forward, the author assesses the implications of AI enabled contract management and blockchain-based transaction logs, noting where property/title effects remain governed by domestic law. The article concludes that the CISG’s technology-neutral rules continue to provide a robust baseline for international sales, but effective use in fully digital environments requires careful contract drafting, explicit communications protocols, agreed custodianship of electronic evi dence, and complementary reference to soft-law instruments and regional measures. Рад анализира у којој мери и на који начин Бечка конвенција о међу народној продаји робе (CISG, 1980) остаје примерена дигитализованој привреди. Аутор мапира кључне институте Конвенције—нарочито домет примене и закључење уговора (чл. 1, 14–24), права и обавезе страна и завршне одредбе—на савремену праксу електронског угова рања, платформске трговине и “смарт” уговора. Посебно се обрађују електронске комуникације и потписи (чл. 8, 11, 13), достављање обаве штења (чл. 22, 27) и употреба дигиталних трагова као доказа, уз нагла шене практичне проблеме аутентичности, интегритета и терета доказивања. Разматрају се и питања надлежности и меродавног права у прекограничној дигиталној продаји, укључујући интеракцију чл. 1(1)(а) и (б) са аутономијом воље и избором форума. У компаративној равни, CISG се смешта уз UNCITRAL модел-законе, UNIDROIT принципе и иницијативе ЕУ за дигитални садржај, чиме се идентификују подудар ности и преостале празнине. У погледу будућих трендова, разматра се утицај AI-подржаног управљања уговорима и блокчејн евиденција, уз напомену да питања својине и државине остају у домену националног права. Закључак је да технолошки неутрална правила CISG-а и даље нуде чврсту основу за међународну продају, али да ефикасна примена у дигиталном окружењу захтева пажљиво уговорно уређивање, јасне протоколе комуникације, договорено чување е-доказа и ослањање на допунске soft-law и регионалне инструменте. Кључне речи: Бечка конвенција о међународној продаји робе (CISG), дигитализација, електронско уговарање, дигитални докази, блокчејн у међународној трговини.