Bibliographie sélective OHADA

La flexibilité de la nouvelle législation camerounaise du travail a des limites. En effet, l’employeur, au moment de l’embauche, est tenu de respecter les dispositions d’ordre public absolu prévues par le législateur social. Certaines contraintes spécifiques au droit du travail seront imposées au chef d'entreprise en vue de sauvegarder les intérêts fondamentaux du salarié. D’autres dispositions viseront les intérêts économiques de toute entreprise. Toutefois, il est permis aux partenaires sociaux, avec l’ordre public relatif, d’aménager certaines prescriptions législatives dans un sens plus favorable au salarié. Ils sont libres de le faire à tout stade de leur contrat, sur la base soit de l’article 1134 du Code civil, soit des conventions collectives du travail, des accords d’établissements ou des usages. C’est dire que la formation d’un contrat de travail peut être fortement influencée par des clauses plus favorables.

The article examines whether and how the 1980 UN Conven tion on Contracts for the International Sale of Goods (CISG) remains fit for purpose in an economy reshaped by digitalization. The paper maps the core CISG institutes, particularly the scope and formation (Articles 1, 14–24), parties’ rights and duties, and final provisions, in light of contemporary practices such as: electronic contracting, platform based commerce, and smart-contract workflows. Particular attention is given to electronic communications and signatures (Articles 8, 11, 13), notices (Articles 22, 27), and the evidentiary use of digital records, highlighting practical issues of authenticity, integrity, and burden of proof. The paper also addresses jurisdiction and choice-of-law ques tions arising from cross-border digital sales, including the interaction of Article 1(1)(a) and (b) with party autonomy and forum selection. In comparative perspective, the analysis situates the CISG alongside the UNCITRAL Model Law framework, the UNIDROIT Principles, and EU initiatives on digital content, showing areas of convergence and persis tent gaps. Looking forward, the author assesses the implications of AI enabled contract management and blockchain-based transaction logs, noting where property/title effects remain governed by domestic law. The article concludes that the CISG’s technology-neutral rules continue to provide a robust baseline for international sales, but effective use in fully digital environments requires careful contract drafting, explicit communications protocols, agreed custodianship of electronic evi dence, and complementary reference to soft-law instruments and regional measures. Рад анализира у којој мери и на који начин Бечка конвенција о међу народној продаји робе (CISG, 1980) остаје примерена дигитализованој привреди. Аутор мапира кључне институте Конвенције—нарочито домет примене и закључење уговора (чл. 1, 14–24), права и обавезе страна и завршне одредбе—на савремену праксу електронског угова рања, платформске трговине и “смарт” уговора. Посебно се обрађују електронске комуникације и потписи (чл. 8, 11, 13), достављање обаве штења (чл. 22, 27) и употреба дигиталних трагова као доказа, уз нагла шене практичне проблеме аутентичности, интегритета и терета доказивања. Разматрају се и питања надлежности и меродавног права у прекограничној дигиталној продаји, укључујући интеракцију чл. 1(1)(а) и (б) са аутономијом воље и избором форума. У компаративној равни, CISG се смешта уз UNCITRAL модел-законе, UNIDROIT принципе и иницијативе ЕУ за дигитални садржај, чиме се идентификују подудар ности и преостале празнине. У погледу будућих трендова, разматра се утицај AI-подржаног управљања уговорима и блокчејн евиденција, уз напомену да питања својине и државине остају у домену националног права. Закључак је да технолошки неутрална правила CISG-а и даље нуде чврсту основу за међународну продају, али да ефикасна примена у дигиталном окружењу захтева пажљиво уговорно уређивање, јасне протоколе комуникације, договорено чување е-доказа и ослањање на допунске soft-law и регионалне инструменте. Кључне речи: Бечка конвенција о међународној продаји робе (CISG), дигитализација, електронско уговарање, дигитални докази, блокчејн у међународној трговини.

This article argues that the rule of contra proferentem is not applicable to international sales contracts governed by the United Nations Convention on Contracts for the International Sale of Goods (CISG). It further argues that the common recognition of the rule of contra proferentem under the CISG is an instance of a broader phenomenon which it calls ‘internationality overreach’. ‘Internationality overreach’ is the tendency to project onto the provisions of a uniform private law instrument doctrines and concepts which are inaccurately presumed to constitute universally recognised principles of private law or the ‘common core’ of various legal systems. This article demonstrates that internationality overreach disrupts the goals underpinning the harmonisation of commercial law in two ways: first, it undermines uniformity in the application of international conventions; and, second, it leads to outcomes that fall short of the agreement reached by the Contracting States during the drafting process. While this article focuses on the CISG, the argument developed in this article is of equal relevance to other uniform private law conventions which follow the principle of autonomous interpretation.

Le mariage est une institution fondamentale dans de nombreuses sociétés africaines, et le droit OHADA (Organisation pour l’Harmonisation en Afrique du Droit des Affaires) joue un rôle clé dans la régulation des relations entre époux. Depuis son adoption en 1993, le droit OHADA a visé à harmoniser les législations nationales en matière de droit des affaires et de la famille, le législateur s’est également intéressé aux époux. Dans ce contexte il est essentiel de comprendre la place des époux en droit OHADA, notamment en ce qui concerne les droits et devoirs des époux, la gestion des biens communs et personnels dans leurs activités économiques en mettant en lumière les principaux aspects de ce sujet fascinant. Mariage is a fondamental institution in many African societies,and OHADA law plays a key role in regulating relations between spouses.Since its Adoption in 1993.The aim of ohada law has been to harmonise national legislation on business and family law,and the legislator has also taken an interest in spouses .In this context,it is essential to understang the place of spouses in OHADA law particulary as regards the rights and duties of joint and personal property in their economic activities,by higblighting the main aspects of the subject.